UPRAVLJANJE KRIZNIM SITUACIJAMA I PROGRAMI POSLOVNOG KONTINUITETA PREMA STANDARDU NFPA 1600. Sertifikacija Doo je započela izvodbu projekata implementacije standarda "Upravljanje kriznim situacijama i programi poslovnog kontinuiteta prema standardu NFPA 1600" na prostorima Srbije i Bosne i Hercegovine. Dok je u svetskom poslovnom okruženju ovaj standard prisutan već puno godina i jedan je od najcenjenijih, na našim prostorima, krizni menadžment kao i korporacije koje ga primenjuju skoro da i ne postoje.Krizne situacije su stare koliko i čovečanstvo. Izganstvom iz raja, prvi potomci su se našli okruženi, jednim ne toliko prijatnim okruženjem. Opasnosti su ih vrebale sa svih strana i samo oni, koji su imali mogućnost da ih predvide i da se adekvatno pripreme, opstajali su. Upravo, iz tih prvih pokušaja saživljavanja sa okruženjem, kroz vekove, danas se razvila jedna cela nauka, koja ima za cilj da unapredi, predvidi i zaštiti čoveka od mogućih opasnosti, a ako se one dese, da uspešno organizuje pravilno rukovođenje resursima kako bi izvršili brzu sanaciju, kao i da obezbedi mehanizam da se one ne ponove.
Jednoj kriznoj situaciji uvek prethodi opasnost. Opasnost ili Hazard je događaj, fenomen ili ljudska aktinost koja se pojavljuje u iznenadnom trenutku. Ukoliko u tom trenutku nismo u stanju da reagujemo ispravno, krizna situacija vrlo lako može da preraste u katastrofu.
Pažljivo analizirajući opasnosti u današnjem svetu biznisa, uočavamo da one mogu doći kako iz unutrašnjeg, tako i iz spoljašnjeg okruženja. Skoro da nema dana a da ne čujemo pojmove: propadanje, štrajkovi, nesreće, vremenske nepogode, itd... Svi ovi pojmovi imaju jednu zajedničku stvar, a to je, da ukoliko se blagovremeno ne predvide, i ne dočekamo ih adekvatno spremni, dolazi do krize. Preduzeće koje je pogođeno, ukoliko nema jasno izdefinisane procese i procedure, trpi nesagledive posledice a krizna situacija prerasta u katastrofu, sa kojom se treba izboriti.
U savremenoj eri poslovanja susrećemo se sa tri ključna dešavanja, OPASNOST – KRIZA – KATASTROFA. Preduzeće koje ima razrađene procedure u slučaju krize, obično počinje "borbu" sa njom još kada je ona u stanju OPASNOSTI, pa retko kada i dodje do KATASTROFE. Preduzeća koja nemaju nikakve procedure, ne primećuju OPASNOST, pa stoga reaguju tek kada se nađu u situaciji KRIZE i s obzirom na to da su nespremna, vrlo često nastupa KATASTROFA. Najvažnije u kriznim situacijama jeste da se održi POSLOVNI KONTINUITET preduzeća. To zahtevaju i očekuju svi, kupci, dobavljači, zaposleni, nadležni organi i društvo u celini.
Danas, u cilju ispunjenja zahteva i zadovoljanja sve većih težnji za sigurnošću u širem smislu ( ekonomska, bezbedonosna, zdravstvena i sl. ) na međunarodnoj korporativnoj sceni, preventiva od opasnosti i delovanje u slučaju krize, su prerasle u standarde. Njihov značaj je najbolje oslikan, primenom u avionskoj industriji, koja je svoje greške pretvorila u prednosti i avionski saobraćaj i pored velikog broja opasnosti učinila najbezbednijim.
Jedan, od najefikasnijih standarda, za krizni menadžment je "UPRAVLJANJE KRIZNIM SITUACIJAMA I PROGRAMI POSLOVNOG KONTINUITETA" ("Disaster / Emergency Management and Business Continuity Programs") - NFPA 1600.
Zahtevi standarda kriznog menadžmenta
Svaka organizacija ili korporacija koja implementira standard, mora da ispuni sledeće zahteve:
- Program u kojem su jasno definisane sljedeće stavke:
- Politika, vizija, misija, organizacija
- Cilj ili šta se želi postići programom
- Plan i procedure programa
- Jasno određena zaduženja, prava i obaveze kao i upusta kako postupiti u slučaju krize
- Potrebne resurse
- Kontrolne tačke.
- Krizni tim ili osobe koja je zadužena da prati i deluje u slučaju krizne situacije.
- Kriznu upravu koja prati, nadograđuje i razvija sistem prema zadatoj politici.
- Svakodnevno preispitivanje i ocenjivanje programa.
- Program usklađen sa važećim zakonima i propisima.
- Ocenjivanje, merenje, analizu i praćenje opasnosti.
- Opasnosti koje se ispituju moraju da sadrže minimum:
- Analizu opasnosti koje dolaze od prirodnih pojava
- Analizu opasnosti koje su izazvane ljudskim faktorom, namerne ili slučajne.
- Precizna analiza posledica.
- Metod za saniranje posledica.
- Metod poslovnog kontinuiteta
Obaveza organizacije je da ima sledeće planove delovanja:
- Strateški plan u slučaju krize i pojave opasnosti
- Plan za procedure delovanja u slučaju krize.
- Plan za sprečavanje i umanjenje krize i štetnog događaja.
- Plan za preuzimanje kontrole u slučaju krize i sanacija
- Plan poslovnoga kontinuiteta ili osiguranje da će organizacija nastaviti da deluje u toku i posle krize.
Komunikacija u slučajevima krize
Osnovu za upravljanje kriznom situacijom predstavlja komunikacija. Važno je procedurom definisati, ko, kada i kakve informacije može da da, zato što nekontrolisano puštene informacije u javnost mogu biti uzrok panike, konfuzije, nepoverenja, straha i sl. Preduzeće uvek mora da zna šta, kako, kada i kome reći. Pogrešna informacija u pogrešno vreme može da ima dugoročne posledice, dok pravilno upravljanje informacijama, može čak i u negativnim situacijama proizvesti po preduzeće korisne efekte.
Ispravna komunikacija u slučaju kriznih dešavanja, trebala bi da se sastoji iz sledećih koraka:
- Obezbediti proveru da se događaj zaista desio.
- Dati prva obaveštavanja javnosti i uspostaviti neophodne kontakte sa zainteresovanim stranama.
- Odgovoriti na pitanja zašto se nešto desilo i šta preduzimamo ( aktiviranje plana u slučaju kriznog delovanja - pokazati spremnost).
- Organizovati delovanja krizne uprave u prikupljanju informacija.
- Pripremiti informacije i dobiti saglasnost za njihovo davanje. Važno je da sve informacije iz bilo kog stadijuma moraju biti odobrene.
- Dati detaljne informacija javnosti putem odabranih mreža i kanala.
- Kontinuirano prikupljati i obrađivati informacije
- Obaveštavati javnost.
- Sumirati događaj.
Važno je znati, da postoji način, da predvidimo i sprečimo moguće štetne događaje, ali moramo delovati danas za bezbedno sutra.
